MAK – RIZNICA VITAMINA I MINERALA!

images (28)

 

Opis i poreklo

Mak je jednogodišnja biljka koja ima ružičaste, bele, narandžaste, crvene ili ljubičaste cvetove. Zrela makova glavica spolja je naborana. Unutar glavice nalazi se nekoliko odeljaka koji sadrže stotine semenki. Semenke su sićušne, bubrežastog oblika, orašastog ukusa i hrskave teksture. Mogu biti smeđe, sivo-plave i žute boje. Ulje maka dobija se hladnim presovanjem sirovog semena i ono je jestivno kao i svako drugo ulje od semena.

Energetska i nutritivna vrednost

Energetski sadržaj 100 g semenki maka iznosti 533kcal / 2231kJ. Od toga je 45% masti, 24% ugljenih-hidrata i 18% proteina. Od vitamina izvrstan je izvor Tiamina (0,85 mg što čini 56% RDA), Piridoskina (0,4 mg što čini 22% RDA), a dobar je izvor Folne kiseline (35 µg što čini 17% RDA), Riboflavina (0,2 mg što čini 12% RDA), i vitamina E (1,1mg što čini 11% RDA).

*RDA – Recommended Dietary Allowances (preporučene dnevne količine).

Od minerala mak je izvsrtan izvor Mangana (6,8 mg što čini 270% RDA), Bakra (1,6 mg što čini 180% RDA), Kalcijuma (1448 mg što čini 145% RDA), Fosfora (849 mg što čini 106% RDA), Magnezijuma (331 mg što čini 95% RDA), Gvožđa (9,4 mg što čini 94% RDA) i Cinka (10,2 mg što čini 68% RDA).

Semenke maka u 100 g sadrže:

– 10 g dijetalnih vlakana. – 30,8 g nezasićenih masnih kiselina, od toga 30,5 g linolne kiseline. – 89 g fitosterola.

Lekovitost

Iz bogatog nutritivnog sadržaja maka ističu se nezasićene masne kiselin, pre svega linolna kiselina i oleinska kiselina.

Linolna kiselina je esencijalna omega 6 masna kiselina koju naš organizam ne može sintetizovati. Nalazi se u ćelijskim membranama biljaka gde učestvuje u njihovoj izgradnji, podstiče resorpciju i transport vitamina A, D, E i K topljivih u masti. Naučna istraživanja upućuju na to da može sudelovati u procesu usporavanja razvoja multiple skeroze. Takođe može pomoći u zaštiti kardiovaskularnog sistema, regulisanja krvnog pritiska i zgrušavanja krvi. Često se primenjuje za lečenje kožnih oboljenja i upalnih procesa.

Oleinska kiselina je mononezasićena masna kiselina koja pripada grupi omega 9. Ova kiselina nije esencijalna i ljudski organizam je može delimično sintetisati. Istraživanja naučnika sa Univerziteta Northwestern otkrivaju da oleinska kiselina može učestvovati u usporavanju pojave raka delovanjem na nivou gena. Takođe štiti karadiovaskularni sistem od oštećenja.

Mak se može koristiti i za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i lečenje grčeva u stomaku. Minerali i vitamini maka ublažuju razdražljivost, stres, podstiču koncentraciju i raspoloženje. U narodnoj medicini mak se koristio za dobijanje opijuma koji su lekari koristili za umirivanje bolova, ali su ga na žalost i mnogi zloupotrebljavali. Mak koji se prodaje u radnjama ne sadrži alkaloide jer je seme osušeno.

Mak sa bananom i dinjom

Sastojci:
– 100 g mlevenog maka (najbolje sveže mlevenog)
– 50 g suvog grožđa
– sok od 1/2 limuna
– 500 g dinje
– 1 banana
– prstohvat nane

Priprema:
U mleveni mak dodati suvo grožđe, zgnječenu bananu, limunov sok i promešati. Dinju izrezati na kockice i pomešati sa makom I nanom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Anti-Spam Quiz: