Saznaj istinu o štetnosti sode bikarbone i praška za pecivo

Pomaže! Mislite da i nije štetno?
Svi ste sigurno čuli o blagotvornom dejstvu sode bikarbone i kako je ona dosta zdrava. Na primer,
kako može da umanji kiselinu u želucu, jer je ona slabo bazna na PH lestvici! Tačno je da tada ona
može da pokrene varenje i zaustavi bolove, ali to i dalje ne znači da je ona zdrava. Da bi znali da li je
zdrava moramo da vidimo od čega se sastoji. U suštini soda bikarbona je proizvod (aditiv) proistekao
iz razvitka industrije sredinom 1800-ih ili tačnije 1860. godine u procesu nazvanom Solvejev postupak.
Farmako industrija ga koristi kao antacid (sredstvo koje smanjuje kiselinu u želucu) u svojim lekovima.
Soda bikarbona deluje kao i svaki lek za bol (analgetik) on može da ukloni bol kao simptom. Znači
soda bikarbona ne rešava UZROK problema nego tretira posledicu, a to je bol, ili neki drugi oblik
POSLEDICE. To što ona može da reši posledicu ne znači da je mnogo zdrava i da treba da se
konzumira u dnevnoj ishrani. Čak naprotiv, ne treba je koristiti, a u nastavku ćemo videti i zašto. Još
jedna stvar koja je jako bitna – soda bikarbona nema u sebi aluminijum. Tako su se proizvođači koji je
proizvode bez aluminijuma dosetili kako da uzmu novac na neinformisanosti ljudi. Sad ćemo izneti i
dokaze.
Dokazi da je soda bikarbona jako štetna i u malim dozama
Solvejev postupak je zapravo amonijačno-karbonatni proces. Sirovine za dobijanje su natrijum hlorid
(jedno jedinjenje soli, NaCl), amonijak (NH 3 ) i ugljen dioksid (CO 2 ).
U zasićen rastvor natrijum hlorida uvode se amonijak i ugljendioksid. Reakcijom u vodenom rastvoru
nastaju amonijačni, natrijumovi, bikarbonatni i hloridni joni, koji mogu da daju različite soli: amonijum
hlorid (NH 4 Cl), amonijum bikarbonat (NH 4 HCO 3 ), i natrijum bikarbonat (NaHCO 3 ). Hlađenjem ovako
dobijenog rastvora istaloži se najmanje rastvorna so – NaHCO 3 , koja se zatim odvaja od rastvora
filtracijom (ceđenjem). Ukoliko je cilj da se dobije natrijum-karbonat, NaHCO 3  se zagreva u rotacionoj
peći jer se na povišenoj temperaturi razlaže na natrijum karbonat (obična soda, Na 2 CO 3 ), ugljen
dioksid (CO 2 ) i vodu (H 2 O).
Reakcije koje se odvijaju su sledeće:
NH 3  + CO 2  → NH 4 HCO 3
NH 4 HCO 3  + NaCl → NaHCO 3  + NH 4 Cl (NaHCO 3  u vidu taloga na dnu)
2NaHCO 3  → Na 2 CO 3  + CO 2  + H 2 O
Natrijum, amonijak i ugljendioksid – kako utiču na zdravlje?
Natrijum u velikim dozama može da izazove razne zdravstvene komplikacije. Višak natrijuma
povećava krvni pritisak (povećava rizik od hipertenzije i edema). Povećanje pritiska dodatno
opterećuje srce i ceo cirkulatorni sistem. Mnogi koji koriste rafinisanu so imaju problema sa edemima.
Amonijak je hemijsko jedinjenje azota i vodonika sa molekulskom formulom NH 3 . Pri normalnim
uslovima amonijak je gas. To je otrovan gas, korozivan je za neke materije, karakterističnog je
neprijatnog mirisa. Amonijak je jak neurotoksin tako da može da izazove oštećenje nerava, jako je
nadražujuć za želudac, toksičan je i može da izazove probleme sa jetrom jer veoma zagađuje krv.
Tačno je da kada jedemo naš digestivni trakt proizvodi jednu malu količinu amonijaka, ali to jetra bez
problema pročisti. Jedna od bolesti koja može da nastane od upotrebe amonijaka u ishrani je
Encefalitis (akutno zapaljenje mozga).
Ugljendioksid ili ugljenik(4)-oksid je atmosferski gas koji se sastoji od jednog atoma ugljenika i dva
atoma kiseonika. Hemijska formula ovog gasa je CO 2 . Jedna od bolesti koju može da izazove

upotreba ugljen dioksida u ishrani je hiperkapnija. U krvi uvek ima ugljendioksida i to je nešto
normalno. Dok krv cirkuliše, ugljendioksid se izbacuje kroz pluća, a kiseonik se upumpava u krv.
Hiperkapnija je višak ugljendioksida u krvi kojem se parcijalni pritisak ugljendioksida nalazi iznad 45
mm Hg. Teška hiperkapnija se javlja kada je ovaj nivo veći od 75 mm Hg. Višak ugljendioksida u krvi
može da izazove trajno oštećenje nerava. Višak ugljendioksida takođe može da izazove i napetost u
želudcu, gasove, pa čak i bolove u crevima. Loše varenje, preterano lučenje želudačne kiseline,
poremećaj PH u želucu. Jednom rečju jako je otrovan i nije za ljudsku upotrebu.
Koje su simptomi i posledice uzrokovani korišćenjem sode bikarbona?
– Glavobolja
– Pospanost
– Vrtoglavica
– Poremećaj želudačne kiseline
– Mentalni zamor
– Smanjeno rasuđivanje
– Povišeni krvni pritisak
– Ubrzan puls
– Alergijske reakcije na koži
– Alergije
– Grčevi u mišićima
– Premor
– Bol u crevima
– Nervoza

Prašak za pecivo – da li je to manje štetno?
Kako je nastao prašak za pecivo. Britanski hemičar Alfred Bird je 1843. patentirao i proizveo modernu
verziju praška za pecivo, sa ciljem da omogući proizvodnju beskvasnog hleba, za ljude alergične
na kvasac. Justus fon Leibih, nemački hemičar, 1846. vršio je eksperiment, u kome je pokušao da
digne testo pomoću natrijum bikarbonata. Godine 1855, Eben Norton Horsford osnovao je fabriku za
proizvodnju praška za pecivo. Takođe, patentirao je prvi kalcijum-fosfatni prašak za pecivo. 1866.
osnovana je kompanija za proizvodnju praška za pecivo Royal Baking Powder Company, čiji su
osnivači braća Hogland. Prašak za pecivo se dobija kada pomešate sodu bikarbonu, kiselinu i
kukuruzni skrob. Neki kažu da je to manje štetno, što nikako ne može biti tačno jer kada se doda
kiselina u sodu bikarbonu on samo može dati jači efekat. Od praška za pecivo testo nadolazi brže, što
je odličan pokazatelj da je mnogo opasniji od sode bikarbone. Sve su ovo dodatni pokazatelji da
prašak za pecivo još više štetan za zdravlje.

Šta je sa kvascem?
Kvasac se dobija tako što se pomešaju šećer, voda i brašno. Smesa treba da odstoji 3 do 4 dana uz
mešanje i masa je spremna za korišćenje kada se ukiseli. Tačno je da se tada stvori ugljendioksid, ali
to nastaje iz gljivice koja pretvara skrob u šećer, a šećer u alkohol i ugljendioksid. Mnogo manje ima
ugljendioksida u domaćem kvascu, a dokaz za to je da treba mnogo više vremena kako bi naraslo
testo. Zato je kvasac puno manje štetan od sode bikarbone i praška za pecivo. U industriji nemaju
vremena da čekaju nekoliko sati da naraste testo sa kvascem te se zato i dodaje prašak za pecivo.
Oni „nemaju vremena“, jer im je najbitniji profit. Kvasac prilikom pečenja na iznad 210 stepeni u velikoj
meri gubi ugljendioksid i što hleb više dana stoji to je zdraviji.
Prašak za pecivo je aditiv kao i soda bikarbona i ona produžava rok trajanja peciva, hleba, slatkiša,
gaziranih napitaka i druge hrane u koju se stavlja. Najzdraviji hleb je bez kvasca, što zna svako ko se
razume u nutricionizam. Sirovi kvasac je štetan i jako otrovan, a ništa manje nije otrovan prašak za
pecivo i soda bikarbona.

Gde sve ima praška za pecivo ili sode bikarbone (E 500)
– Gazirani napici
– Alkoholni napici
– Bezalkoholno pivo
– Neki industrijski sokovi
– Neka peciva
– Neki hlebovi
– Neki keksovi
– Neki slatkiši

Koje su posledice po zdravlje ljudi?
Posledice po zdravlje ljudi od korišćenja sobe bikarbone i praška za pecivo niko sa sigurnošću ne
može da izmeri, jer živimo u vremenu gde je jako retko pronaći nešto što nije hemijski tretirano.
Postoje ljudi koji su manje osetljivi na toksine, što ne znači da oni neće oboleti u kasnijem životu, jer
će i oni snositi posledice, ali kasnije. Zbog upotrebe aditiva u koje spadaju prašak za pecivo i soda
bikarbona mnogi ljudi su danas bolesni, čak i mala deca.
Genetika ljudi je sve u gorem stanju tako da što više moral opada kod ljudi to će zdravlje biti sve gore.
Moral je direktno povezan sa fizičkim zdravljem, jer ako imamo proizvođače hrane kojima je profit
najbitniji onda imamo problem. Ako imamo državu u kojoj su političari podmitljivi i podložni interesima,
onda ne treba ni da čudi da bolest cveta. Jer se čovek kao najveće blago u univerzumu sistematski
uništava. Ako vam ovo zvuči kao teorija zavere, uzmite pa proverite da li je kompanija Monsanto pre
drugog svetskog rata proizvodila bojne otrove.
Znate li šta su neki aditivi? Ništa drugo do mala doza otrova! Bolesti neuromišićnog sistema,
autoimune bolesti i druge retke bolesti danas su sve zastupljenije. Zbog čega? Zbog stresa? Pa ko je
bio u većem stresu: ljudi koju su ratovali ili mi danas u foteljama i na radnim mestima? Slažem se da je
savremeni život stresan, ali nikako ne može biti toliko stresan kao u uslovima rata. Danas se ljudi
nerviraju i brinu oko stvari na koje ne mogu da utiču. Niko od nas pojedinačno ne može da utiče na
promenu sistema, ko god vam to priča taj ima neku korist (telesan je). „Korist“ može da bude i psihičko
pražnjenje ili sama težnja za promenom, a promena danas može samo da donese još gore stanje, jer
oni koji kontrolišu sistem žele da se stalno menjaju ljudi na vlasti, jer se na taj način stvara lažna slika
da je to ono što nam treba i da će na taj način da nam „bude bolje“. Nama će biti bolje kada budemo
krenuli da reformišemo sebe, svoje navike, svoj jelovnik. Jer ako smo bolesni teško da možemo da
doprinesemo i sebi, a kamoli svojim najbližima, da ne govorimo o državi.
Korišćenjem pomenutih aditiva imaćemo probleme sa sledećim organima:
– Želudac
– Creva
– Pluća
– Mozak
– Koža
– Jetra
– Bubrezi
Imuni sistem je na udaru, cirkulacija će vremenom sve biti gora, žene posle nekog vremena imaju
probleme i sa hormonima… Sve u našem organizmu je povezano i problem sa jednim organom
povlači problem kod drugog organa. Najgore će proći osetljive osobe sa slabom genetikom kojih je sve
više. Mala deca su pod posebnom opasnošću. Ukoliko se želudac oslabi, varenje će biti slabo, a ceo
drigestivni trakt će patiti. Nakon toga vremenom će doći i do oštećenja creva, koja će pratiti prvo manji
pa sve veći bolovi. Kada debelo crevo bude pod upalom oslabiće apsorpcija creva. Kada oslabi
apsorpcija creva doći će do manjka gvožđa ili do manjka B12 vitamina. Sve to mogu biti posledice
korišćenja aditiva, a u to spadaju soda bikarbona i prašak za pecivo.

Jedan hrišćanski autor je pre skor 150 godina upozorio na štetnosti praška za
pecivo i sode bikarbone!
Evo šta ona kaže:
„Kud god smo išli videli smo bleda lica i bolesnike koji su patili od slabog varenja. Kada smo sedali za
sto i jeli hranu, kuvanu na isti način kao i mesecima, a možda i godinama ranije, čudila sam se kako
su takve osobe žive. Hleb i biskvit žute se od sode bikarbone. Ovo pribegavanje sodi bikarboni čini se
sa željom da se uštedi mala briga. Zbog zaboravnosti, hleb je ostavljen da pre pečenja dugo kisne i da
bi se zlo popravilo dodaje se velika količina sode bikarbone, koja ga čini potpuno nepodesnim za
ljudski želudac. Soda bikarbona ni u kakvom obliku ne sme da dospe u želudac, jer je njen uticaj
veoma štetan. Ona nagriza sluzokožu želuca, izaziva zapaljenje i truje celo telo. Neko se ovako
izgovara: ’Ne mogu da napravim dobar hleb ili zemičke, ako ne upotrebim prašak za pecivo ili sodu
bikarbonu.’ Vi biste to sigurno znali kada biste postali učenik i kada biste hteli da učite. Zar zdravlje
vaše porodice nema dovoljan značaj da vas nadahne željom da naučite kako da kuvate i kako da se
hranite?“ (Ellen G. White, 2 Testimonies, p. 537, 1870)
„Za vreme svojih putovanja, videla sam čitave porodice koje pate od bolesti, koje su prouzrokovane
rđavim kuvanjem. Sladak, dobar i zdrav hleb retko se vidao na njihovim stolovima. Žuti biskvit sa
sodom bikarbonom i težak, gnjecav hleb uništili su organe za varenje desetinama hiljada ljudi.“ (Ellen
G. White, Health Reformer, August, 1873)
„Pravilno pripremanje hrane neki ne smatraju verskom dužnošću; zato oni i ne pokušavaju da nauče
taj posao. Oni dozvoljavaju da pre pečenja hleb uskisne, i onda dodavanjem sode bikarbone
pokušavaju da poprave nemarnost kuvarice, što čini da taj hleb postane potpuno nepodesan za ljudski
želudac.“ (Ellen G. White, Christian Temperance and Bible Hygiene, p. 49; Counsels to Health, p. 117)
„Topli biskviti zamešeni sa sodom ili praškom za pecivo ne smeju nikada da se pojave na našim
stolovima. Takvi sastojci su nepogodni i ne treba ih unositi u želudac. Topao hleb, bilo koje vrste,
težak je za varenje. Zemičke od crnog graham brašna koje su i zdrave i ukusne, mogu se napraviti od
crnog, neprosejanog brašna zamešenog sa čistom, hladnom vodom i mlekom. Međutim, teško je naš
narod naučiti jednostavnosti. Kada preporučujemo graham zemičke, naši prijatelji kažu: ’O, da mi
znamo da ih napravimo.’ Veoma smo razočarani kada se pojave zato što su zamešene sa praškom za
pecivo ili kiselim mlekom i sodom. One nisu nikakav dokaz u prilog reformi. Najbolje zemičke koje smo
ikad okusili dobijaju se od crnog, neprosejanog brašna, zamešenog čistom, mekom vodom i mlekom.
Ako je voda tvrda, upotrebite više slatkog mleka ili jedno jaje dodajte testu. Zemičke treba ispeći u
stalnom vatrom dobro zagrejanoj pećnici.“ (Review and Herald, May 8, 1883)
„Prilikom pravljenja hleba, štetna je i nepotrebna upotreba sode ili praška za pecivo. Soda izaziva
zapaljenje želuca i često truje celo telo. Mnoge domaćice misle da ne mogu da načine dobar hleb bez
sode, međutim, to je zabluda. Ako bi se potrudile da nauče bolje metode, njihov hleb bio bi mnogo
zdraviji i mnogo prikladniji prirodnim ukusu.“ (Ellen G. White, Ministry of Healing, pp. 300.301, 1905)
Postoje zakoni zdravlja oni nas vode u dobro zdravlje i blagostanje. Evo šta Bog kaže zašto ljudi
između ostalog propadaju danas: „Moj narod izgibe, jer nema znanja. Pošto si ti odbacio znanje, ja
ću odbaciti tebe da mi više ne služiš kao sveštenik. I pošto ti zaboravljaš zakon svog Boga, ja ću
zaboraviti tvoje sinove.“ (Knjiga proroka Osije 4,6)
Bog nas voli, ali posledica nečuvanja zdravlja kao Božijeg blagoslova vodi nas u patnju, bol i na kraju
smrt. Zašto da ginemo kad ne moramo? Naoružajmo se znanjem, pravim informacijama kako nas
neprijatelj ne bih varao.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Anti-Spam Quiz: