UTICAJ ISHRANE NA ZDRAVLJE

Ishrana je, bez svake sumnje, činilac koji najviše utiče na zdravlje, jer se čin unošenja hrane konstantno ponavlja tokom celog našeg života, 90% bolesti izuzev infekcija i nesreća, usko je vezano sa ishranom.

Ishrana je povezana sa voljnim i svesnim činom. Ona zavisi od slobodne volje pojedinca. Zbog toga je neophodno duboko unutrašnje ubeđenje da bi se loše navike u ishrani zamenile zdravijim. Varenje je, za razliku od unošenja hrane, nesvestan čin. Ono podrazumeva sve procese koji se odigravaju sa hranom u našem organizmu, do njene potpune asimilacije. U normalnim uslovima, u odsustvu patoloskih poremećaja, kvalitetna ishrana omogućuje i pravilan rad naših organa za varenje. Tokom poslednjih decenija, nutricionisti su posebnu pažnju obratili na nekoliko ključnih aspekata hrane:

  1. Higijena – Iako se teška trovanja pokvarenim namirnicama i dalje dešavaju, mi danas tačno znamo od čega nastaju i kako ih izbeći. U svetlu savremenih saznanja o ishrani, ne mozžemo se vipe zadovoljavati mišlju da je neka namirnica pogodna za korišćenje zato što nema patogenih klica i nije toksična. Higijena namirnice, iako neophodna, nije dovoljna da se utvrdi njen kvalitet.

 

  1. Kalorije – Pre nekoliko godina, priručnici o ishrani posebno su naglašavali ukupnu količinu kalorija koja se svakodnevno unosi u organizam. Smatralo se da je režim ishrane odgovarajući ako obezbeđuje dovoljno kalorija koje zadovoljavaju potrebe metabolizma. Takvo rasuđivanje važilo je u periodima nestašice koja je, na žalost, još uvek prisutna u zemljama trećeg sveta. Danas se zna da višak kalorija uglavnom donosi probleme. Kvalitetni i odgovarajući režim ishrane ne može se meriti ukupnom količinom unetih kalorija. Namirnice koje sačinjavaju režim ishrane značajnije su od kalorija. To nije problem kvantiteta, već kvaliteta.

 

Rafinisani ugljeni hidrati, kao na primer belo brašno, beli pirinač… sadrže isto kalorija kao i brašno ili integralni pirinač, ali hranljiva vrednost ovih drugih mnogo je veća.

Beli sećer ima praktično isto kalorija kao i smeđi sećer ili med, ali je siromašniji u vitaminima i mineralima.

Posno meso i soja obezbeđuju približno istu količinu kalorija, ali nemaju isti uticaj na zdravlje.

VRSTE ISHRANE

Mesna ishrana

Meso i riba su osnova ovog načina ishrane. Bogata proteinima i mastima, takva ishrana dovodi do negativnih posledica po zdravlje: višak mokraćne kiseline i holesterola, fermentacija u crevnom aparatu, veći rizik od dobijanja neke srčane bolesti (infarkt, angina pektoris) i raka.

Mesna i biljna ishrana

To je najrasprostranjeniji vid ishrane danas medju ljudima. Ona se podjednako sastoji od hrane biljnog i životinjskog porekla.

Ovo-lakto-vegetarijanska ishrana

U takvoj ishrani meso i riba se ne upotrebljavaju. Ishrana se sastoji od jaja, mleka i mlečnih proizvoda u umerenim količinama i mnoštva namirnica biljnog porekla: žitarica, voća, povrća. Takva ishrana smatra se zadovoljavajućom u pogledu unošenja hranljivih sastojaka. Lako se primenjuje i prilagođava deci. Ima više prednosti u odnosu na prethodno pomenuti način ishrane. Odraslim ljudima se preporučuje da ograniče upotrebu jaja na tri komada sedmično, i da koriste mlečne proizvode s manjim procentom masti da bi izbegli porast holesterola.

Lakto-vegetarijanska ishrana

Od hrane životinjskog porekla koristi se samo mleko i mlečni proizvodi. Takva ishrana takođe zadovoljava što se tiče unošenja hranljivih sastojaka. Mlečni proteini su dodatak koji obogaćuje proteine biljnog porekla. Na taj način se lako dobijaju potrebne esencijalne aminokiseline. Starijim osobama se preporučuje i upotreba nekih mlečnih proizvoda sa manjom količinom mlečne hrane.

Striktno biljna ishrana

Ona se sastoji od namirnica isključivo biljnog porekla. Ova ishrana sadrži sve hranljive sastojke, proteine i vitamin B-12. Ovakav način ishrane je najidealniji i daje najbolje rezultate u sprečavanju i lečenju degenerativnih hroničnih bolesti kao što su ateroskleroze (zakrečavanje krvnih sudova, angina pektoris, infarkt miokarda), reumatske bolesti i rak.

Uticaj hrane na rast  To je jedan od parametara donedavno korišćen za procenu kvaliteta režima ishrane. Mislilo se da je utoliko bolji ukoliko više pospešuje rast. Uzimani su za primer visoki narodi, kao što su Masai iz Tanzanije i Kenije. Ovi narodi u svojoj ishrani koriste dosta mesa i mleka. Pripadnici obližnjeg plemena Kikijos, koji koriste samo biljne proteine, niži su i mršaviji. Doskora se nije znalo da su se pripadnici prvih pomenutih plemena brže fizički razvijali, ali i razboljevali i umirali mlađi. Hrana bogata proteinima i kalorijama, koja se deci daje u razvijenim zemljama i utiče na brzi rast, može dovesti do teških posledica u pubertetu i kasnijim periodima života: gojaznosti, povećanog rizika od dobijanja dijabetesa i ateroskleroze.

Otuda, to što neki režim ishrane utiče na brzi rast, ne znači i da je dobar. Iako je tačno da nizak rast može proizaći iz nedovoljne uhranjenosti, više je nego jasno da začuđujuće visok rast nije uvek posledica pravilne ishrane.

Ishrana i lepota

Ishrana radikalno utiče na stanje našeg organizma. Pravilna ishrana može nas učiniti fizički lepšim tako što će povećati čvrstinu i sjaj kože lica i tkiva uopšte. Evo nekoliko znakova zdrave ishrane:

Koža

Mnoge žene pokušavaju da reše problem suve ili masne kože korišćenjem spoljašnjih proizvoda, ne vodeći pri tom računa da se ćelije kože stvaraju, kao i ostale ćelije, od sastojaka koje unosimo u organizam. Obilna upotreba voća i povrća u ishrani obogaćuje naš organizam vitaminima A i C. Ne zaboravimo: uravnotežena ishrana je najbolji preparat za lepotu.

Kosa i nokti

Kosa i nokti su tkiva našeg organizma. Nepravilna ishrana dovodi do lomljivih noktiju sa belim mrljama, suve kose bez sjaja. Neke kožne infekcije, seboreja i perut, ponekad su uzrokovane nepravilnom ishranom. Da bismo imali lepu, sjajnu kosu i ćvrste, pravilne nokte, potrebna nam je ishrana bogata vitaminima i mineralima (oligo-elementima) koje nalazimo pre svega u voću i povrću. Gvožđe i silicijum su dva minerala koja posebno utiču na čvrstinu noktiju.

Oči

Kvalitet ishrane neke osobe posebno se odražava u pogledu. Bistre, blistave oči, bez crvenila i otoka, pokazatelj su dobre, pravilne ishrane. Neki nedostaci vitamina mogu se zapaziti po očima (A i B2): gubitak oštrine vida pri smanjenoj svetlosti, trepavice se suše i opadaju, oči postaju crvene. Obojeno povrće (paprika, šargarepa, paradajz) dobar su izvor vitamina A, poznatijeg pod nazivom karotin (provitamin).

Osmeh

Osmeh je znak zdravog načina ishrane. On je važan deo telesne lepote. Ali osmeh ne može biti privlačan ako ne otkriva zdrave zube. Tri faktora utiču na zdravlje i privlačnost zuba: redovna kontrola kod zubara, higijena i odgovarajuća ishrana. Namirnice bogate kalcijumom neophodne su za stvaranje zdravih zuba. Slatkiši, pica sa puno šećera, najveći su neprijatelji zuba jer podstiču stvaranje karijesa.

Težina

Normalna težina je neophodna za lepotu tela i znak je pravilne ishrane i dobrog zdravlja. Da bi se održala normalna težina, mora se upotrebljavati hrana biljnog porekla: voće, povrće, žitarice. Teško je pronaći gojaznog čoveka koji se hrani biljnom hranom. Preterana upotreba masti, jedan je od najvećih uzroka gojaznosti.

Ostavite odgovor

Anti-Spam Quiz:

Zatvori meni
×
×

Cart

Korpa